Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ВИЉЕМ ТЕЛ 03:

РИБАР. На смрти барон, у тамници Тел! Уздижи дрско чело, тиране, Под ноге баци сваки људски стид! Нема су-уста“ истине, и луч Буднога ока угаснуо је; И рука“= што је требала да с нас Окове кида, окована је!

РИБАРЧЕ. У колебу се, оче склонимо, Ту се не може, силни пада град.

РИБАР. Ветри, бесните! Муње, пламтите!

- Провалите се облаци! О, ви, Небесне реке, левајте и свет Сав потопите! И у клици још Смрвите сасвим нерођени пас! Стихије дивље, господар те ви! /Амо медведи! Амо курјаци, Ви грдне звери! Ово је ваш крај, Ко без слободе да ту живи још!

РИБАРЧЕ. Слушај вртлога рику, бездна' хук! Још у том ждрелу не беше тај лом!

РИБАР. На глави сина свог да гађа циљ! Ко једног оца на то нагна још! Па да небеса не обузме гњев (0, ја се не бих чудио да све У. језеро се стене повију, | Да ти врхови, торњи ледени, Што никад нису од створења свог Растапали се, растопе се сад; Да се брегови и валуге све , Сруше, и други потоп потопи И прождре места живих створова! (Чујусе звона). |

РИБАРЧЕ. Чуј, оче, како с брега звоне, чуј! Извесно некој лађи прети пон а су је озго с брега спазили!

Те на молитву за спас позивљу, (Попне се. нв један вршакју

» Уста –-: односи се на Атингхауаена, који је на: смрти. %% Рука =: односи се на "Гег ла у

пЈЕ