Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

100: __ ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕВ-

РИБАР. Тешко крмару, што на путу свом У тој се страшној љуља колевци! Крмар и крма ту је узалуд,

Ту је олуја мајстор управљач,“ И човеком се лопте игра вал Ту нигде нема једног залива, Где би он мого наћи склоништа, Хладна, сурова и стрмена хрид Према возару уздиже се свуд,

И осорно му показује бок.

РИБАРЧЕ (показује на лево). 5 ~ Гле, оче, тамо! Једна лађа, гле! _

РИБАР. Бедним људима нек бог помогне! Када у вртлог бура запане, Тад риче као престрављена звер Што у гвоздене притке удара! _ Залуду она тражи капије, Около свуд је стене сапињу Што дижући се горе до неба Заграђују јој излаз тескобни,

РИБАРЧЕ; Оно је лађа намесникова! Ја знадем њезин стег и црвен кров. (Клекне и 5 моли се богу). | РИБАР. Боже праведни! Да, он је то сам, Намесник, што се вози онамо, И што свог кривца води у лађи! Брзо га стиже крбач освете, Сад зна да над њим има виша Власт. Крик његов неће чути таласи, Ту се пред капом неће његовом Стене клањати — за тог глотвора Немој се, дете, богу молити! РИБАРЧЕ. За намесника ја се не молим, · Него за Тела, оче, што је с њим. РИБАР. О, нерасудна слепа стихијо! Зар да злочинца једног погодиш, И крмар мора с лађом пропасти! | РИБАРЧЕ, Гле, гле! Били су сретно прошли већ