Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

_БВИЉЕМ ТЕЛ

А мој је, ево, убијство и крв. (Седне.) Некад, кад отац с пута враћо се, (О, драга децо, ви сте клицали;

Јер би он увек, при свом повр, атку Поштогод вама собом донео,

Било то који лепи с Алпа цвет, Ил' ретку птицу, или амонит,“

К'о што то путник нађе на брду, За другим ловом сада иде он,

(С крвавом мишљу хвата бусију

И вреба главу свога злотвора,,

— Па ипак само на вас мисли, он, (О, децо драга, вас да одбрани,

Да безазлену нејач заштити >

Од зликовачке грозне освете, «

"Он убилачку стрелу запиње. (устане) Ја сада вребам драгоцену звер = Ловцу данима није досадно .

По цичи зими да крстари свуд,

Да с кука на кук смело прескаче, Уз клизаве се пење литице“ 5 Где се рођеном крвљу прилепи, Да дивокозу једну убогу,

У њеном хитром скоку улови.

О награди се лепшој ради сад,

О срцу смртног непријатеља, “ Који ме хоће да упропасти..

17

(а даљине се чује весела сватовска свирка, која се при—

ближује.)

(Са стрелом цели век сам провео, По стрељачком се вежб'о пропису; И цпрну““ тачку често згодио,

И са многом се лепом наградом

(С веселе вежбе кући враћао —

Но данас спремам ремек хитац свој, Најдрагоценији да лов уловим

Што га имаду наши брегови~

"# амонит — нека скамењена спужика, ++ црну и т. д. — у сред среде нишана