Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ВИЉЕМ ТЕЛ 5 129

Поклонио сам живот злотвору, (Он ми је тврду веру задао,

Да више никад амо неће доћ' Одржаће је, јер је познао Мишица наших снагу дивовску.

ВАЛТЕР ФИРСТ. (О, благо вама кад сјај победе Не окаљасте мрљом крвавом!

ДЕЦА (трче преко позорнице с одломцима скела.) Слобода! Слобода!

(чује се јаки звук рога урског трубача).

ВАЛТЕР ФИРСТ. (, гле весеља! Памтиће деца овај светли дан И у далекој, позној старости!

(Девојке доносе капу на једној мотци и сва позорница напуни

се народом).

РУОДИ. То је та капа, пред којом смо ми Морали своје главе свијати.

БАУМГАРТЕН. Дајте реците, шта ћемо сад с њомг

ВАЛТЕР ФИРСТ. Боже, испод те капе стај'о је Мој унук»

ВИШЕ ГЛАСОВА. Брзо уништимо тај Спомен тирански. С њиме у ватру!

ВАЛТЕР ФИРСТ. Немојте, већ да сачувамо га!

Он је тирану био оружје,

Нама слободе нек је вечни знак! (Сељаци, људи, жене и деца, стоје и седе по гредама сру-

шених скела сликовито групирани у један полукруг.)

МЕЛХТАЛ. Завереници! Ми сад радосно

Стојимо, ево, на развалама

Мођи тиранске. Свети завет свој

Испунили смо, и извршили.

ВАЛТЕР ФИРСТ. Још није дело сасвим свршено, Сада нам треба сложне храбрости; Јер, верујте ми, дигнуће се цар, Свог намесника да крв освети, А силом врати амо прогнаног.

% унук —; Валтер Тел.