Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

138 ЈОСИФ ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

ХЕДВИГА (обеси му се о врату). Теле, Теле мој, Какав ли_с тебе ја претрпљех страх! (Монах пажљиво посматра).

ТЕЛ. Заборави га, и сад радосно Живи, Хедвига! ја сам опет ту! У својој колеби и на добру свом!

ВИЉЕМ. А, оче, где је твоја стрела, гдег

ТЕЛ. Више је, дете, нећеш видети. На свето сам је место ставио“ Њом више нећу никал ловити. "ХЕДВИГА. О, Теле, Теле! (испусти се из загрљаја п устукне=») Тп2Ј з Шта те плаши тог Чега се, драга жено, бојиш ти2

ХЕДВИГА. Како — како се мени повраћаш» —

Смем ли ја твоју руку стиснути2 —

Та рука — Боже! ТЕЛ (нежно и храбро.) Бранила је вас,

И целој земљи даровала спас!

Ја је слободно небу дићи смем!

(Монах се нагло тргне; Тел га опази.)

А ко је ови брат што стоји туг

ХЕДВИГА. Ја сасвим, ето, заборавих на њ!

Ти с њиме збори — мене хвата страх И језа кад је близу мене он.

МОНАХ (ступи ближе.) Јесте ли ви Тел, стрелац чувени, Од чијег хитца паде намесник»

ТЕЛ. Да, ја сам главом, и од никога, На овом свету, ја то не кријем!

МОНАХ. Ви сте Тел, дакле! Под ваш ме је кров Довела сама рука божија!

#% На свето сам је место ставио —: побожни обичај да се оружје великих дела приноси богу као жртвени дар. #ж Устукне —: Хедвига се сети да је Тел учинио

крвопролиће.