Vizantiske slike. Knj. 1

ЗОБЕ ПОРФИРОГЕНИТА 198

и на његову књигу требаће исто тако да упутим чигаоца, кад његове увек духовите и забавне анегкоте буде заиста незгодно причати на француском.

П

У тренутку кад се, са својим мужем Романом, Зог попела на престо Византије, она је, кажу, у пркос својих педесет година, још изванредно лепо изгледала. Пселос, који ју је добро познавао, дао је једну њену врло занимљиву слику. Она је, изгледа, личила на свога стрица Василија: имала је крупне очи, које су осенчавале густе обрве, мало кукаст нос, дивну плаву косу. Њено лице, и цело тело, засењавало је од белине; цела њена особа одавала је несравњен склад и љупкост. „Ко не би знао њене године, каже Пселос, мислио би да види једну сасвим младу девојку.“ Није имала ни једне боре: „Све је на њој, по казивању историчара, било пуно и глатко.“ Средњега раста, али танка и лепо скројена, имала је сасвим господске линије. И ма да је доцније мало одебљала, њено је лице до краја остало необично младо. Од седамдесет година, кад су јој руке дрхтале и повијена леђа показивала старост, „њено лице, изјављује Пселос, сијало је сасвим свежом лепотом.“ Једном речју, она је имала отмен изглед, заиста царско држање. Па ипак, није се претерано покоравала захтевима церемонијала. Много се бринући о својој лепоти, више је волела да се види у простом оделу него у тешким хаљинама везеним златом, које је захтевала етикета, него под тешким украсом дијадеме и раскошног накита; „лаком хаљином“, како се изражава њен биограф, „покривала је своје лепо тело.“ Али је зато обожавала мирисе и косметичка средства; она их је поручивала из Етиопије и Индије, и њено оделење, где су целе године буктале велике ватре за справљање помада и мириса које су јој правиле собарице, личило је на какав лабораторијум. У њему је она уосталом најрадије живела; мало је волела оштар спољни ваздух, шетње по баштама, све што може по-

ЗЈЕ ПОРФИРОГЕНИТА 5 18