Vizantiske slike. Knj. 1

192 ШАРЛ ДИЛ

много духа, хумора, заједљивости, приче које је он саставио о тим догађајима од најзабавнијих су и најукуснијих ствари на које се могло наићи. Без сумње, не треба узети дословце све што он прича; дешава му се да чудно изопачи чињенице, кад се политика, у којој је он играо велику улогу, сувише непосредно умеша у историју; али кад то изузмемо, он је сасвим веродостојан, а како је по својој природној радозналости увек у заседи за најмањим догађајем, рано и врло пажљиво отворио очи, он је уопште врло добро обавештен. А затим, то је таква срећа, међу толиким сувим и досадним хроничарима, наћи најзад једног даровитог човека који уме да види и који зна да пише, једног уметника у тешкој вештини сликања и оживљавања личности, једног несравњеног приповедача зачињених анегдота. Могло би се без претеривања рећи да Пселос потсећа на Волтера: и, заиста, као Волтер, он се лаћао свега, писао је о свему. Остале су од њега, осим његове историје, стотине ситнијих дела, о најразноврснијим предметима, беседе и песме, писма и памфлети, философске расправе и физичка дела, радови из астрономије, физиологије и чак из демонологије. МИ свуда је, као Волтер, уносио једну заједљиву живост, један ђаволски дух, и свестрану радозналост. Смелошћу своје мисли, оригиналношћу својих идеја, Пселос је био један од најистакнутијих људи свога времена; својом љубављу спрам класичне старине и спрам платонске философије, он је, усред Х]! века, као неки претеча Препорода.

ИМ без сумње, код њега се карактер не може мерити с умом. По својој осредњој души, склоностима ка сплеткама, по ропском ласкању, наглом и саблажњивом мењању мишљења, и по нискости својих палинодија, као и по детињастој и болешљивој сујети, Пселос је савршен представник тога дворског света, те труле Византије у којој је живео. Али зато нас је он тако лепо упознао с тим друштвом, да је по томе заиста неупоредив. На његову се књигу непрестано треба враћати у овом причању