Vizantiske slike. Knj. 1

200 ШАРЛ ДИлЛ

службу стављао сав свој ум, своју вештину, своје дубоко познавање људи. Он је некад бацио Михаила у наручја Зое; сад кад га је, благодарећи њој, начинио царем, сматрао је да је захвалност излишна ствар кад се тиче царице. Сутрадан од његовог проглашења, цар се прво показивао врло љубазан спрам Зое, покоран свакој њеној вољи, тражећи сваку прилику да јој се допадне. Под утицајем свога брата он ускоро промени држање: „ја не могу за то“, вели Пселос, „ни да гакудим, ни да га. хвалим. Ја зацело не одобравам кад се неко покаже незахвалан спрам своје добротворке. А, међутим, не могу да му пребацим што се бојао да поред ње не дочека исту судбину као и њен први муж.“ Михаило је и сувише добро познавао Зое, а. да не би био у искушењу да је се чува.

Он је почео тиме што је послао у изгнанство; љубимце које је она некад одликовала. Затим, по: савету свога брата, он одлучно узе власт у своје“ руке, и заповеди царици, да се повуче у гинекеј и да се у будуће уздржава од појављивања на званичним литијама. У исто време одузе јој евнухе,. . најверније жене, а на њихово место, да би мотриле: на њу, намести код ње госпође из своје родбине. Један официр одан Михаилу буде постављен на, почасну службу царичину, и она је била у толикој.

мери одвојена да није могла више примати никога,. _

ако се претходно није сазнало какав је посетилац и шта има да каже василиси. Чак су јој били забранили да излази из свога оделења, да се шета, да. иде у купатило, без изричног овлашћења од цара. Зое је била огорчена због оваквог поступања, али; није имала начина да се одупре. Не клонувши духом, она се чинила као и дотле љубазна и савршено помирљива; без жаљења је подносила увреде и понижења, не пребацујући ништа Михаилу, не кривећи никога, љупка чак и према својим тамни-

чарима који су били на челу гарде. Али, после:

«свега што је била учинила за свога пређашњег љу--