Vizantiske slike. Knj. 1

204 ШАРЛ дил

неће да дочека судбину својих претходника. Михаило М сматрао је да је довољно јак да покуша. Мислио је да је популаран у престоници: зар га нису о скорашњим ускршњим празницима дочекали на улици са неописаним одушевљењем, тако да су под ногама његовога коња улице биле застрте скупоценим ћилимима» Верујући у своју звезду, поносећи се оним што се усудио да предузме, презирући све савете, он се, 18. априла 1042, г., реши да отера своју добротворку.

Ноћу, између недеље и понедеоника, Зое буде затворена у своје оделење, под изговором да је хтела де отрује цара, и преко њене воље и протестовања, на брзу руку укрцана, са једном једином собарицом да јој буде на служби, на једну лађу која је одведе на суседно Принчевско Острво. Тамо, по заповести василеусовој, она би згтворена у један манастир, обучена укалуђери"ко одело, и маказе одсекоше њену дугу косу, сад већ седу, коју однесоше Михаилу М, да му покажу како је његова воља извршена. Опростивши се тако царице, и сматрајући да је она занавек мртва за свет, владар сазове Сенат и свечано објави збацивање њено с престола. Али он је рачунао без традиционалне привржености народа за Дом Македонски. Чим се у вароши прочула вест о удару, појави се жив покрет; свуда су се виђала само жа+ лосна лица, гњевни изрази, узрујани разговори, бунтовни скупови, које су стражари с великом муком растурали; жене, поглавито, показивале су се врло радражене и испуњавале улице својом грајом. И зато, кад се на Константиновом форуму појавио управник вароши да прочита царску поруку којом се објављује догађај, тек што је завршио саопштење, један глас нагло викну: „Нећемо калафата за цара! Хоћемо закониту наследницу, нашу мајку Зое!“ Бескрајна граја одговори на те речи: „Смрт калафату!“ Револуција је букнула.

Народ се брзо наоружа свим што му је пало под руку, и необуздани талас ваљао се кроз улице града. Тамнице су биле разваљене, куће попаљене