Vizantiske slike. Knj. 1

210 ШАРЛ ДИЛ

вости која приличи положају цара-супруга. Он је био кратак, поставио је своје услове, објавио велике планове о реформама, мушке и чврсте одлуке. Цар такве врсте није се тражио у двору; ту незгодну личност вратише у његову провинцију. Зое помисли онда на једнога од својих старих љубимаца, великога телохранитеља Константина, кога је љубомора Михаила ТУ била удаљила из Цариграда. По карактеру, овај је био згодан; на несрећу, као некад Роман Аргир, он је био ожењен, а његова жена била је мање услужна него Романова: пре него да свога мужа уступи другој волела је да га отрује.

Најзад, после више неуспелих покушаја, василиса се сети једног свог некадашњег пријатеља, Константина Мономаха. У даљем сродству с Романом Ш, он је, дванаест или тринаест година раније, заузимао једно велико место на двору, и својом лепотом, отменошћу, лепим говором, вештином да забавља царицу, толико јој се био допао, да се много говорило о њој и њему, и да је прва брига Михаила ТУ била, чим се попео на престо, да отпрати у прогонство тога опасног пријатеља. Али га Зое није заборавила; она се користила револуцијом 1042. г. да га поврати из немилости и да га постави на место гувернера Грчке; сад јој је пало на ум да га уздигне још више; и како се њен избор врло

свиде) њеној околини, — сав се двор заиста одушевљавао овим питањем о удаји, = она се реши за њега.

Једноме од Августиних коморника буде наређено да новоме љубимцу однесе царске украсе, знамење и залогу његове велике среће, и да га доведе у Цариград без одлагања. Он свечано уђе у престоницу 11. јуна 1042. дочекан клицањем одушевљеног народа; затим, с великим церемонијама, свадза буде прослављена у двору; и мада је патријарх мислио да он лично не може благословити тај трећи брак, кога је грчка Црква одбацивала (Зое, као што се зна, била је по други пут удовица, а и Константин се женио два пута), један византи-