Vođa pri gazdovanju

46

ГНОЈЕЊЕ.

ако п земљи недостатке надокнађује и довољно ране за растеће бпље има. Овом прпликом одма ида кажем: како се са гнојем код куte, ii како на љпвп ноступатп мора, п онда i.y да пређем на најглавније врсте гноја. Да су жпвотпљске избаце тим јане, што су већма мокраћом напојене, да онда брже у вреље прелазе, да брже сазревају н да тако скорије бпљу рану датп могу, то треба сваком сељаку да је познато. Док ђубре на гомили у авлпјп на ваздуху труне и сазрева, догле п многе частпце гноја пзветре п пропадну. Свакп би дакле сељак непаметан био, кад бп безбрпжно оставпо ђубре своје да му пропада, то јест да пустп да му оне частпце пропадају, које су за одрањиваље биља најнужднпје. Да бп дакле што маље од овога гноја пзгубплп, морамо на ово пазптп: 1. Морамо назпти на место гдп нам ђубре стојп, као један златнпк, а удесно обрађпваље ђубрета као средство, да нам златнпк нпкад не изслабн. 2. Морамо се побрпнутп, да оно место, гдп је ђубре нагомплано не буде пропустпмо, п да са стране не могу течне частпце гноја даље одтпцатп; а то можемо учпннтп, кад дно ђубренпка са белом пловачом добро наспемо п натапкамо, а около једно 2 3 стопе впсок зпдпк подпгнемо. Ако бп пак дно са цпгљом или каменом ноставшш, тим боље. 3. Ако не бп моглп, као што бп најбоље бпло, шталско ђубре такп на љпву пзнетп, онда га морамо у авлпјп на гомили дотле чуватп, док не дође време, да га на поље пзвеземо. Кад дакле гомилу правпш, а тп метнп доле на дно сламе, п около ђубрета свуда сламе, којом кеш ветрење нпшадора предупредптп. 4. Тјубре морамо непрестано влажно одржаватп, да не би на једном пли другом месту неједнако врпло, пзгорело плп се уплеснпвило. Ово можемо тиме докучити, кад гомплу земљом пикрпјемо; то наравно да нпје сасвим довољно, нптп се тпме подпуно цјељ докучује, него бп требало мокраћом је прелпватп, пак онда сламом н земљом покрпвати. Ако дакле сељак овако са./својпм гнојем поступа, ако се зато постара, да му сва простпрака сламА мокраком напојена на гомплу