Vođa pri gazdovanju

47

ГНОЈЕЊЕ.

дође, онда, не само да te много бољег, него и много више гноја inianr нежелн свакп онај старовоља, ком би се рећи могло: „Плете котац, као што му п отац.“ Сад ми дакле предотоји казати: како се с гнојем на љиви поступа. Најбоље бп бпло кад би се могло свеже ђубре одма на њпву пзнетп, једнако разпростретп н одма заорати. Ако бп га пак на гомилице дуже време оставили (као што то код наши сељака врло несто впдптп можеш), тада бп уплпвом воздуха врло брзо врио, н тим i-H поводом угљевите киселине и нишадора нестало, а онде, гди су гомплпце бпле, буде премасна земља и ту усев полеже. А кад јошт такове гозшле на каквом подбрежпју стоје, онда ји п кпша исплака п одлпје што је најбоље. При подораваљу ђубрета мора се на то пазптп, да се сво подоре, ал само не дубље од 4—5 палаца, и да се са земљом у једнакој мерп измеша. Што се времена тппе кад ђубрптп треба, то завпсп од тога, какав te се усев посејати. За пролетњи усев је најбоље с јесени и зпмп, а за јесеап је најбоље предкодећп усев ђубритп. Тако гнојену земљу онда најбоље пздржи п пшенпца и јечам. Колпко ђубрета извезтп треба на љиву, то завпсп од тога прво, колико га имам, п како га могу поделити по љивама; обично се код нас увек маље рачуна него што треба, пак зато нам п јесу мршаве њиве. И пскуство сведочи, да је увек. боље ма њ и део своји земаља довољно нагнојпти, него ве t и пак чемерно. Земља се ђубритн мора, јер некн енглески економски списатељ вели: „Земљу засејавати, а не ђубрити је у своје време, то бн толико значпло, с марзом радпти а не ранитп је. ВРСТЖ ГНОЈА. Ми све наше врсте гноја добпјамо пз она три велика природна царства, и тако јп можемо на кратко разделпти на органична и неорганична. Шталско је ђубре у осталом најглавније, а то су животпњске избаце, све су друге врсте споредне. Разна својства свеколиког гноја приморавају нас, да пх по потреби н бољег прегледа ради разделимо на; 1. шталско ђубре; 2. течни гној; 3. животињско ђубре; 4. биљно ђубре; 5. мешовито; 6. минерално п 7. умјетно ђубре.