Vođa pri gazdovanju

штали заостану, јер јп прострти материјал није у стању сасвим упити. Ја сам пмао прштике у Љемачкој впдити, гди тако скупљену мокра:ћу у бурадма на љпву износе и њпву с н>оме гноје. Еод нас то нпје обичај. Ал опет зато да нам небн лропала, добро ју је скупљатп и ђубрпшта прелпватп, којим te се послом онај на гомили лежећп гној оснажптп опет је ближе кућп! Као гној може се јошт употребитн; Жпвинска кр в пз касапнпца, и сви живпнски одпадцп, као: чекиље, костп, покварено месо п тд. Биљна гноја такођер имамо, а та су: одпаднуто липгке, зелена травуљпна, страпка , слама, плева, и тд. Код нас нпје обпчај у зелено гнојитп, т. ј. усев један посејати пак га у место гноја заорати. У Љемачкој пак и у Француској то врло често бпва. Онп н. пр. посеју детелину, косе ју 3 4 године, а при последљој коситби оставе са педља и више високо детелине, пак ју тако заору, п то је врло добар гној. Даље пмамо гноја из цар ства камеаа. Гнојеви из царства камења имају то својство, да врло брзо своје дјејство у земљп показују. Они прпносе тиме непосредно рану посејаном биљу, што сс у влагп одма, или бар за краКе време разтопе и биље ране. Такови су гнојевп: креч , садро, со, пепео, чађ п печена земља (пзмрвљене цпгље). Све се ове тварп по усеву посппају, а никако се у веКој колпцинп незаоравају, као обпчно ђубре. С тима се тварима дакле пазљивпје поступатп мора, јер су много јаче, од нашег обнчног ђубрета. Ове врсте гнојева се употребљују понајвпше онда, кад нам усеви болују, дакле више као лек, него као обична рана. После имамо мешовито ђубре, т. ј. гомилу, гди свакојако ђубре, одпадке, коров, земљу, сламу и тд. измешамо, све на једну гомплу остављамо да сазре, пак онда употребљујемо. То вову Њемци ~компост.“ Што се овакове гомиле тпче, то морам примјетити, да се од времена до времона са шталском мокраком преливати мора, да бп бољу снагу таково ђубре имало. ЈГначе се с љим тако исто поступа, као и са шталским ђубретом, које на гомплн лежи.

ВРСТП ГНОЈА.