Vođa pri gazdovanju

58

ЖЕТВА

ри за строј овакове косе , као што ју Фигура 14. показује. Они заперцп као што ји код нас зову задржавају плодину , особпто репицу, да непада напрасно на зенљу, те да се нетресе и не губи семе, но да се лагацко на земљу прнвали и у руковеде поређа. Овај се посао зове: к оситн; ажвет п је онда , кад се срп о м тај посао извршује. Код нас већ слабо са српом раде, а у Љемачкој се то у обште употребљује. Они имају две Феле српа, једна је као у фпг. 15. а друга као у фиг. 16. Ова друга има скоро до пола зубце , којпма се боље руком замашене плодпне захвате и одсеку. Свп држе, да је овај срп пз Амерпке у Европу донешен-

(Фиг. 14.)

(Фпг. IS.)

(Фиг. 16.)

Осим ова два стара строја има данас већ п машпне за косптбу. Ми пмамо даназ јошт толпко радећп снага у отачбини нашој , да можемо без ши бптп; тамо се пре препоручптп могу, гдн радеће људске снаге недостпчу, Кад се је дакле усев покоспјо , онда се послаже н подели у руковеде , затпм се свезује у снопове , у крстнне послаже и у гувно увезе. Сноповп се од рогоза, или од оне исте плодине уврнутпм ужетом везују. Еад су дакле сноповн повезани, онда се у крстпне по 17 до 21 снопова послажу. Тако у крстпнама остане неко време да семе дозрева, нлп се одма увозп, врши, као што је н. пр. то случај код репице. II то јошт споменути морам, да се заоставше влаКе с