Vođa pri gazdovanju

63

КЛАСАТО БШБЕ.

зеиља по собстченој природп за сејање житз ~ Наиме пшенице угодпа, ту је најсаветннје домаћу врсту сејати, п оаму собом облагорођаватп чпстпм дозрелим п здравим семеном, а гдп земља нпје за пшеницу, ту ће сваки боље учинити, да се на сејање леле наполице , а наиме ражи , ограничи , јер против природе војеватп неможемо. Ево прпмера за доказ : да Бачванпн (осим нешто у потисју) на својој земљи нпкад онако жито произвестп неће, i ,о што Ее БанаЕанпн на својој, ма п једно семе бпло, јер је бачка земља за јечам п зоб много удеснпја ; а обоје овп неЕеду на својим земљама такова кукуруза произвестп , као што Ее га Сремац на својој земљи пропзвестп моЕи. Ово су земне и прпродне околности , које ми нисмо у стаљу преиначптп , и зато се ми по природи управљати морамо , а не природа по нами. Против златнога правпла: само спгурне усеве да сејемо највише се грешп. Жито зактева гли ну, са црницом помешану земљу , која влагу задржава, но поред тога лропустнму здравицу има; оно успјева ина хумусној, песковптој смољачп, ако је ова тога својства, да влагу задржава, добар раван положај има п ако је добро и доста дубоко узорана. Глпна и снажна смољача (пловача), гди глине више има, са кречом п црницом измешана, то ј_е најбоља земља за жито. Еа лакој земљп прти жито само у влажном и благом поднебију, гди вдага некако глину у неком делу заменути може, као што је н. пр. у Енглеској , гди се пшеница на таковој земљп оеје, на каковој ју код нас при онаким околностнма небп сејати могли. Бела пшеннца, у које је кожица тања , а богатија на брашну, зактева благу земљу; а црвена , која мање брашна, а више љепива (Kleberstoff) има, зактева глину и смољачну земљу , а особито онда, ако има јошт и нешто креча. Уобште креч пшеници врло прнја. Пшеницу треба најбоље посејати или после добра угара илп после нагнојена кукуруза, а најбоље после детелине пли вике. Макар да жито воле јаку и гнојену земљу, опет зато неволе Фришко нађубрену. За жито се изнесе ђубре одма после жетве на ону земљу, гди Ее се жито посејати, пак се таки заоре, да неветри, а да довољно под земљом сазре и изтруне , пак се та земља после јошт једаред преоре , кад оћп да се посеје, а ако се до сејања и три пута преоратн може тпм боље. У јакој, Фришкој нађубре-