Vođa pri gazdovanju
64
КЛАСАТО ЕШБЕ.
ној звмљп жито полгсже, а, бралшо од оног жита, које је на Фрншко нађубреној љиви родило, није за љежније тесто неда се разтезати колико је нуждно. То су наше газдарице највише натиле, ал до данас за цело узрока нису тому знале. Што се пре земља за жито узугарн , тим боље за љега, јер се дуже и боље за род преправља. - Добро преправљена земља, н сходна соразмерна влага у њој , то су најснгурнпји темељи за добру жетву житног усева. Кад жито недолазн на чнст велпкп угар , но после ког другог усева, пнта се , да лп Ке се онда само једаред пре сејаља та земља узоратп , или внше пута ? 0 том нас скоро сваки другпнје светује. Једни веле да треба трипута орати, т. ј. једаред после жетве одма , другн пут трп недеље доцнпје, а треКи пут кад оКу семе да бацим ; дру г н пак веле : доста је п једаред. Ова разна мјења су сасвим наравна, и свако је искуством осведочено ; јер ово завнси од земнн околностп, а после на једној и пстој земљи од различности времена, те се тако по овима управљатп морамо ; но тек је у веКој части довољно двапута, али добро дубоко орати п нешто подгнојити. Што се времена тпче ка д сејати треба, то много завнсп од мјестнп околностп; што тежа и чвршКа земља, тпм пре сејати треба. 3" обште се узима време код нас у Банату , Бачкој , Срему, Мађарској и Србијп за сејаље: од мале госпојпне до св. Дуке, алн се ако време допусти, и доцније сејатп може, као што сам напред рекао. На једно се јутро од 1400 □ узима I‘Д до 2’/ 4 мерице; то завнси од земље , зрна н сејача. Свакп Ке то за своје земље из искуства најбоље знатп. Ону пшенпцу, коју за семе оставнти желпш, оставп нека дуже зре, а коју продати н за куКу оставитп жедпш, пожљи пре, јер доцне покошена пшеннца је лакша и маље брашна у себи пма, ал’ посејана боље рађа. 0 овоме пише славни неки економ ово: „Једни земљодјелцн мисле, да пшенпцу треба јошт у пола зелену покоситп, пак te она друта половина у крстпма сазретн; другп пак потврпротивно, онп веле , да треба пшеницу дотле на њивп оставити, докле год сасвпм несазре. Без зрелога покушаја нетреба нпшта закључити, а код економпје се особито тога треба држатп. Савјетно је дакле по прпроди се владати.“ ~У истини има једно време, кад пшеницу косити треба. Докле