Vođa pri gazdovanju

87

ОКОПАВПНЕ.

дом на купусњак, а понеси собом пепела плп гппса у пра стучена. Кад усадиш стручак пресада у јамицу, попунп пепелом или гипсом. Само се каже, да у друтом реду неваља садити купус узпоредо, него изменпце то јест овако:

Да тп се пресад брже п сигурнпје примп, залн га водом; ако је пак немаш, садп за кишом. Овако сађен купуо, даће ти красни глава, јер te боље сушп одољеватп ато је главни узрок што код нас купус тако песто пздаје. Пптаће ко: Зашто се купус тако силно гнојп и под јесен, и под зпму, ис’ проле Папа п још да се сваки струпак на носе погноји, кад се сади? Та се ствар да лепо п јасно разјаснпти. У крошњасте воТке тако далеко допиру жиле под земљом као и гране над земљом. Другппје је код купуса; код њега је глава врло велпка и разастрта, .а напротпв жплпце су скупљене, недопиру ни далеко нп дубоко, па опет треба купусу много ране, да може развити толнко мноштво лншТа из KOjer му је главица састављена. Његове жплице немогу тражптп те ране далеко нп дубоко; треба баш да је рана онде скупљена, где корен стојп, пначе му нпшта не хаснп. Све је ово узрок, да се земља за купус неможе прегнојити, п ово је једна од онп редки трава, којима премноги гној нешкоди; шта више, ако непосадпш купус у земљу врло добро подгнојену и црнпце пуну неТеш добитп никако велики главица. Кад гнојиш, пази каква ти је земља: ако је иловача п зато ладна, узми овчијег, коњског и свињског (сувог) ђубрета, јер тај греје земљу; ако је земља кречовпга или пескуља, погној ју обичним говеђим гнојем, који тп неће одвише земљу утоплити. А муљ је најбољи гној за сваки купусњак; зато тако лепо и успјевају купусњаци, лежећп до потока, који ји с пролећа поплављује. Добро teni дакле урадити скупљујуКи преко зиме муљ (блато) за купусну греду. СадеКи овако купус, као што сам горе разложио, насадп kcm га на по јутра земље од прилике 1200 главица; ал у лошу земљу можеш још једанпут толико насадити, па некеш опет имати толику летпну. Ово ke се многој газдарицн чудновато и невероватно учинити;