Vojin

100

догађајем у нашеи времену, то је опет врло интересантно, што еу обе војске биле неуке и младе. и у томе имамо пример напредка, који су војници чисто теоријски изучавајући се, у ратној вештини постигли_ И ако Пруси, још од кад је прва Француска царевина пала, никад неимађахз г прилике да се с непријатељем мере, то опет морамо им признати, да нису пропуштали науку, коју су могли добитн од других народа' У Данцима имали су они противника, који, и ако поједини храбар, у број}' није им био раван. Те с тога и немоЈкемо узети, да је та њиова победа бнла Бог зна какво велико дело Али силина и окретност њиовог напада, а тако и научно знање , којим су своју опсаду развијали, мора им сваки припознати. Подробности у битци довољне сј ' да докажу, да су пруски ђенерали савршено ишли с напредком војних наука, и да се нећеју ни највештијем у рату народу показати као неуки и невегати. Осим тога , што их је било више од Данаца, још им је и оружје врло добро, и вештије су радили. У свему, осим храбрости и издржања, били су бољи од Данаца. А као што извештаји из данскога стана веле , нема сумње, да су Данци и ире јуриша већ видели, да се залуду боре. Ваљатност пруске артилерије , која је данске батерије из дана у дан превлађивада, брза и самртнаватра пруских пушака, и хитрина и вештина, којом су пруски инџинири са својим послом Данцима се приближавали , све је то учинило, те је данска војска била здраво клонула. — Државе другог реда у добитку 7 су, што неморају бити војничка-полиција Европи. Оне немају ннкаквог саревнигеља (гп а!, ЈЧеђепБић1ег) , с којим се утркивати и натицати морају , и немају никакав уплив да траже. Оне нису чувари европске равнотеже и неморају се оптерећаваги ратном спремом у интерес општег мира. Па ако добро владају, онда могу све своје богатство да употребе