Vojin

101

на поправке унутра, идаграђанима својима прибаве више удобности и среће, него што је у частољубним и ћудљивим монархијама, које се труде за име ве/.ике силе. Али то је наравна последица те сигурности, да њино војиичко устројство изостаје иза оиштег наиредка, и њина је војска (и Флота) изложеиа тој опаспости, да клоне и при самој голој традицији. Па баш и да има на броју, оиет нема оне непрестајне тегкње к поправкама, која пак лежи у тој свести, да њиово место међу европскима државама зависи од њиове војне снаге. И како нам се чини, ово се показује и у контрасту између данске и пруске војске. Данци имађаху војске, која је била знатно голема, и у храбрости није уступала ниједној војсци на свету. Можда су томе принела штогод и сама одношења између ње и војводина , а тако и искуства у рату 1848, те су храбрнји били , него што би ваљда иначе били. Али у спреми и дисциплини није се она могла никако да успореди са оном војском, која се непрестано у Прусији егзерцирала, маневровала и извикивала Данско је оружје старо; топови су им гладки, и кретање војске нема оне живости и брзине, на што ђенерали новије школе толико много држе. Погрешке у нашој (то значи инглеској) дисциплини, које бијаху у кримском рату, као да су више или јошмањесродне с овом војском; која ево са дипелских шанаца одступа. Данци су по свој прилицн доцне опазили, да они имају посла с ужасним неприја!ељем , па у борби јако осташе у штети. И чудновато је, да они Прусе у први мах нису Бог зна како ценили. Сећајући се своје одбране у последњем рагу (1848), и баш опетнаовим истим шанцима мислили су, да ћеју бити кадри дуго се одржати, па зато су њини ђенерали и оставили Даневирк онако лако. Они су мислили , да ћеју овај сраман одступ избрисати славом дуге и победне одбране Дипела Овај јадац може горак бити;