Vojin

132

менут. С првим се хоће да се увећају и умноже извори дршавних прихода , а с другим —• да кнежевина добије војничке снаге. И сасвим је наравно . што је обоје то Турску јако разједило, а особито оно друго, по коме иде се, да се у кнежевини уведе правилан попис, да увећа број војске према народу, да се установн резервенски систем, да се оснују оружнице и тополивнице. Иредлози ти поднешени су били скупштини с тим , да би она потврдила изванредни кредит за трошкове у томе смислу. Но пре него је скупштина и приступила расматрању предлога, турска влада искупи на Дунаву око 50.000, покупивши сву војску из Цариградске околине. У то време велики везир, Али паша, обрати се, кнезу Кузи и с писмом, у коме се говори , како по трактатима Румунија неможе више имати војске од 6.000, или ако јој унутрашње потребе захту, може увећати тај број с '/з, дакле 8000; како је то за саму државу Румуњску штетно, да она велики број војске издржава, место да новац тај на друго штогод употреби; како се порта и оошта гаранција великих сила довољно брине о том, да се ниједном делу њене царевине ништа неможе десити неповољно са стране, итд. Овај глас кажу голико је имао дејсгва , да је скупштина суђење своје о пројекту новог закона за војску, одложила. Војничке припреме у кнежевини тим пре још могле се показати подозривим, што се ту у последње време начинило средиште свију револуционара. Кад је Галиција метута у ратно стање , онда је скупљање чета за Пољску буну прешло у Молдавију; у Влашкој пак збираху се понајвише угарски емигранги, да би удесном приликом унели револуцију у Аустрију. —