Vojin

155

„У Октобру 1863. међународна скупштина у Генфу, у тезкњи, да рањеницима бољу помоћ изради, заклгочила је, да се у свима државама установи друигина која ће се у миру спремати, а у рату извршивати ту човечну радњу. „Иста скупштина независно од тог закључења изразила је и ову жељу: „Л) Да владе својом високом заштитом наклањају тим дружинама, и да им колико год могу олакшавају у извршавању њинога задатка. Б) У ратна времена да се места, где се ране призезују и болнице , огласе као неутрална, а тако •исто и људи, који су око рањеника, и добровољни дворници болестнички, и обитаоци, ноји рањеницима у помоћ притичу, и сами рањеници као неутрални надгледају. В) За све људе, који здравље надгледају, ил бар за оне, који су тој служби дати у једној војсци, увешће се удесан знак да се распознају. Исто тако у свима земљама једнаке заставе на болницама, и тач где се ране привезују." „Привремен међународан одбор у ГенФу мисли дакле, да би нуждно било , да се ове жеље вежу у точнију Форму, и да се од свијудржава припознају. С тога се , ободрен топлим саучешћем влада и народа, и обратио савету савеза (швајцерског) с молбом, да сазове оишту скупштину, која ће та начела по у обичајеним Формама међународног права да санкцијонише." „Швајцерски савет држи за дужност да овој молби учини. Постојећи уговори чине Швајцерску у рату неутралном ; управ то њено стање и оправдава је, кад се она за рањенине и њнову негу заузима. II савет дакле даје себи слободу (ту и ту) владу понудити да изволи пос~лати заступника на општу скупштину, да се оно посебно питање израдв, којој скуп-