Vojin

156

штини усуђује се предложити за збориште ГенФ, а за отвараше 8. Август." „Савет надајући се, да ће . . . . уважавајући ову, свакој драЈави једнако нуждну и благодетну тегкњу, одазвати се овој нашој понуди, има част изразити вашој Екселенцији .... своје на]веће поштоваше." И тако је у Генфу ово дана скупштина била, која ће, као Париска декларација од 1856 за морски рат, решити многа питања из иеђународног права и за ратове на копну. И нашем времену заиста то части слуиги , што се побринуло, дарагној сили правне границе обележи, које човечност захтева и цел, ратна оправдава. И ми с нестрплењем очекујемо , шта ће се урадити на тој другој скупштини која ће се сад као народоправна скупштина искупити.

Ово дана стиа«е глас , да су се Србљи у Херцеговини позавађали с Турцима. То лако може бити; глас тај истина није се оправдао, ал судећи по једном допису у „Србобрану", који врло јасно црта нам стање у Херцеговини, сасвим је близу до сукоба. Турци су Турци. Из Историје њиове и наше, а и у историјама других народа, који су овда онда имали посла с њима, —• нигде и никад па ни данас неналазимо , да се онн држе уговора , који с неким граде; њи уговори само дотле вежу, док недобију, или гами не изнуде прилику, да над противником, па ма тај најмирније се владао, своју ћуд покажу. Тако је то сада и у Херцеговини по разлагању „Напредка."—Ако се дакле озбиља отвори рат међу Србима и Турцима тамо, ми ћемо онда нашим читаоцима саобштавати и разјасњавати све те догађаје, који се нас тако близу тичу.

1