Vojin

177

(трасирању) његовом мора се дубоко погледати у далеку будућпост, иа те погледе са садашњогићу тако удесити и спојити, да се ни сада ни доцније непокаже ни мрва погрешке, па било то у ма каквоме погледу. А то је најтеи;а ствар. (Ми овде немислимо да се од једне точке до друге повуче гвозден пут, па крај; него мислимо о целој мрежи њиовој, јер свуда та мрежа мора се одма у ггочетку скројити целл, па се после само испуњује један или други крак, управљајући се по указаној потреби.). Наравно да би дебло наших гвозденич путова било у долини доње Мораве; ал није то све једно хоћели почети од Београда, или од Рама; није све једно хоће ли од Београда поћи кроз земљу к Морави, или ће се поред Дунава водећи код Смедерева у Мораву спустити. Па није све једно , хоће ли горња Морава саставити се с њим , или Тимок. нити је све једно, да л да се Тимок с њим саставн или с доњим Дупавом итд. То су све питања тако важна, да се ту мора малко дубље и озбиљније нромозгати: јер учињена погрешка неможе се понравити ни најскупљим новцем, почем би се могао оштетити један нредео , коме се никад неможе накнадити: илн, у другом случају, могли би у једном пределу изгубити толико, колико да нас историја куне. Ово су питања животиа, која дубоко засецају, и ни по што несмеду се олако решити. Међутим ово су бнла кратка (врло кратка) сматрања трговачка и војничка. Ал има при бележењу пута још нешто. Није све једно , хоће ли пут нћи по самоме равну, или ће се чешће пети и спуштати; нити је све једно хоће ли пролазити све кроз чистине, или ће овде онде бушити кроз брдо, летети преко јаруге итд. Ту има грдне разлике у — новцу, да и неузимамо у рачун то, што се по узбрдици и низбрдици и иначе веругајући и у самом времену губи. Ово сматрање припада техници. Војин , I. 9.