Vojin

184

војничка публика треба да чита, одма у почетку изабрали и у руке јој дали баш ову. Истина, дајебило међу нашима читаоцима (јер их сада имамо мање него у почетк} г ), и такових, који су у војничком руву. пашу сабљу итд. па опет осим новости и корица ништа друго нису из „Војина" читали ; они дакле нису кадри оценити вазкност ни ове књиге „војник на маршу." Алн међу нашима читаоцима , било је и има и такових , који много ниже место запремају у рангу војничком, и много ниже стоје у художној изображености па су „Војина", а нарочито „војника на маршу" с таквом вољом читали, како само може пожелети онај, који се латио тога посла, да ту књигу Србину начини приступном. И ми смо с овим задовољни ; јер иначе морали би пасти у очајање. У овој књизи завршујући први део од „војника на маршу" мн одма одпочињемо ново дело , за које мислимо, да нам је такође од потребе, и чију вредност укратко смо у самом њему иапоменули. То су „начела чотовања" која још на корицама својима носе јемства о својој доброћи , јер их није написао човек, који је век свој провео у соби седећи, и нешто на егзерцирном пољу окретајући се, него човек, који је сам собом водио чету у бој, којије крв пролевао за своју домовину са својим народом. И ми се надамо, да ће наша војничка публика радо примити то дело, које држимо , да јој треба. Насловни лист за ово делце метули смо одма у почетку, јер је за саму књигу много удесније, почем садржај неће бити нуждан. У Београду на св. ђурђицу 1864.