Vojin

О НАШОЈ НАРОДНОЈ КОЊИДИ.

НЛПНСЛО Ј. М.

ПРНСТУП. У ово последњнх година пехота и артилерија надметале су се једна с другом у дејству и двпжењуФранцузи да би доскочилн 1859 пешачкој шишани, узели су олучан топ, и с њим су противу Аустрнјанаца постигли своју цељ исто онако , као 1854 шишанама противу Руса. Тако се ова два оружја —- пехота и артилерија — увелико унанредише. Овим пак изменила су се и многа ратна правила, особито што се тиче тактичног распореда у маршу и боју. Одстојање трупа у боју постало је много веће, а због тога су се морали постарати, да те трупе буду и што лакше и хитрије, те да овај ил онај простор могу прећи што брже. Од времена Наполеонова, од када се употребљена тактика особито развила, и од кад је употре-, блење местности запремило прво место, од тада су се европске државе и почеле више бринути око пехоте и артилерије , као удеснијег и употребљивијег оружја за одбрану и напад позиција, дакле и као нужднијег и важнијег. На овај је начин коњица изостала у свом напредовању, и њено употреблење у маси, и њени сјајни успеси као да су се завршили с Војнв, I. 11. 16