Vojin

186

наполеоновим ратовима. Ни 1848 у Даиији, ни 1854 у Криму, ни 1859 у Италији, ни ове 1864 у Данији нигде невидесмо канве крупније коњаничке борбе, нати каквог решавајућег успеха. На ни Афричанске бујне хорде нису Французима онако страшне, као некад. Истина, да су и коњаничке војводе сада редке, и историја их мало броји ; ал има другог вагкннјег узрока, што коњица уданашњим ратовима неможе више да добија оне славе н онако, као што је то пређе бивало. Напоменух, да је данас местност постала прва ствар у борби. Данас се боре увек око стратигијских точака, око тврдих позиција (природно ил художно). А осим тога, због јаког населења , особито у Европи, местност је постала врло иснресецана, кућама, оградама, рововима, шумама, каналима, јаругама итд. А све то учинило је, да се употреблење коњнце у маси умалило. Данас пољска ФортиФикација миого боље стоји него пређе, војска у данашњим ратовима за тили часак утврди проломне точке на својој позицији, и жестоко их олучним топовима брани. Добра комуникација (особито гвоздени путови)у мах нагомила војске на известној точки —- развије што већу снагу. Све то , па и данашња унапређена пешачка тактика чини те је коњица јако ослабела у своме дејству. Стрељци је доватају на 1500 корака, а из каре туку је на 600. С које даљине дакле треба она да потрчи на јуриш? Заиста не са 100 корака , јер би ескадрони дотле били тако изрешетанп, да неби кадри били за јуриш. А шта да кажем о олучним топовима, који је и у резерви доватају? — Све су то узроци , који сметају дејству коњице у маси: а кушати, да и данас коњичким јуришима у маси битке решавамо, било би сасвим лудо, као ш го у новијим ратовима и невиђамо.