Vojin

190

Материјад. При бирању људи за коњанике ваља се поглавито на то обзирати (колико је могуће), да буду омањи, лаки, окретни и бистри, који могу доста да издрже и свој посао трезвено да врше. Што се тиче коња, најбоље је узимати домородце, од 13. највише 15 шака висине. Уопште најбоље је набављати их из „Турске." Омањи токмаци и чврсти коњи, навикли и одрасли по врлетима балканског полострова, најбољи је сој за нашу коњицу, јер много издрже, а и више трају, него гломазни „европци." Код иае, као што се одавно о томе ради, да се раса наших коња облагороди и дотера, много би бо.ље било инглеске коње никаћо неузимати, него арапске или турске атове спариватн с домаћим кобилама; онда би добили расу како ваља. Л>удма пак да се препоручује, да ждребад одгајавају не меко већ што тврђе , ■—- да одрасту по планинама. О д е л о. Одело треба да је према клими овог полострова, да је спретно и лако, и да се неудаљава од кроја, коме се наш народ навикао. Обућа удесна и лака. Преко косовских чакшира с колчацима, навучене чизме до колена, биће врло угодно. Мамузе, ако се употребе, оно на кајишима. На глави шубара са ушницима и потиљником ; а на плећи долама, — па појасом опасана. € п р е >1 а. И коњска спрема треба да је удесна и лака. Боље је имати кога коња , или која кола острагу и повише, него да коњаник са собом вуче читав магацин. Маџарско је седло добро : но турско седло без