Vojin

191

аше, па место ње ћебе озго, још је и боље да га наш коњаник употреби, јер су наши људи навикли седети на турском седлу, и навикли на тај прибор, само треба да је све добро и лако начињено. Овим се добнја још и то, што тегелтија испод седла мање коња убија, иего пресавијено ћебе, које се узбрдо и низбрдо пабере и коња дере ; што се коњ много брже седла; што при одмору много га је лакше покрити горњим ћебетом (које је и аша), и прибор се неремети : што тај покривач заклања коњу и груди; и што је лакше и спретиије наместити товар, који коњаник носи на турском седлу. На њему треба да су узенгије турске, оне мале, а добре су зато, што су наши људи већ навикли на њима јахати, и што онда нетреба мамуза, које се лако губе. а и сметале би коњанику, кад се буде борио пешке. Дасчице на дрвеници треба да су подуже, да боље теркија легне, и за њи да се укују три кајиша, да се боље вежу. Мале бисаге острагу да су притегнуте свака са стране још с по једним кајишем, који је за страну од дрвенице закован; истотако и мале бисажице напред. У стражњим бисагама с једне стране долази преобука, чарапе, чешљанице (тиФтика), крпе за завој, мало сукна, игле и конци за крплење , четка и друго за чишћење. У другу страну бисага мећу се 2 плоче с клинцима за коњски ков , ђебра , четка , чешагија , уже за сено, зобница. У предњим бисагама носи коњаник ране за 2 дана и суд за кување. У теркијама огртач и кеса са зоби (јечам, овас, кукуруз) за два оброка. — Нагрудњак и кускун, то су ствари излишне, и остале још од старих времена . кад су као украс служиле; треба их избацитн, јер само праве сметњу при хитром седлању коња, а ништа недрже. Седење коњаника, удесно и добро намештеио седло на коњу, добри колани са уопште добрим седлањем, јесу ствари, које чине, да седло на коњу, а коњаник на њему и