Vojin

193

и начин, како га она вршити мора, онда незнаи шта ће та друга врста ? И заиста, бдизује то вреие да се та друга врста из коњице избаци исто онако, као што је трећа врста из пехоте изчезла ; но тешко је почети и отарасити се од старог шлендријанизма, особито тамо, где већ нешто постоји од толико година. Код нас пак, где је све, па и то, тек у почетку, зашто се неби усвојила једна врста, кад је боље, а ево зашто: 1) Строј је много простији, еволуција има много мање, коњица је окретннја. 2) Лакши је егзерцир, лакша управа, лакше се, бол.е и брже употребљава. 3) Двапут више руку долази у бој. 4) При узјахивању и сјахивању лакше коњаник нађе своје место, и из нереда лакше долази у ред. 5) За привидне и хитре јурише много је згоднија; а за особите случајеве, за јуриш с колоном добнја се исто као и са две врсте. 6) Од непријатељеких метака мање страда. Тако један ескадрон од 64 (највнше 80) коњаника овако би се постројио у једну врсту. Сваки вод први, други, трећи, четврти, једно до другог, имао би по 16 људи; на десннм крилима од водова стојали би деснокрнлни поднаредници (десетници), левокрилни пак за левим крилима својих водова, осим четвртог, који би стојао на левом крилу вода. Закључнн нза десних крила од водова. Писар за левим крилом четвртог вода , а наредннк за среднном ескадрона. Пред свакнм водом стоји водник, пред ескадроном ескадроннк, на десном крилу ескадрона два трубача Оваква 3—6 ескадрона чинила би једну чету, којом би заповедао четпик, уз њега ађутан и трубач. 2—4 чете састављале би пук, а с њим управљао пуновник са два ађутана.