Vojin

192

ноњу добро и чврсто седи. Што се с нагрудњаком и кускуном уштеди, ваља удожити у добре колане. Три колана од тканица. то је најбоље; истина мање трају? ад се седдо њима боље стеже, неубијају и при дисању коња попуштају и одакшавају му. А све то врдо је важно при хитром јахању, па још при брдовитим предедима. Узде и ђемови да су лаки, и нек се удеси, да огдавник буде један и за узду и за улар. 1> У ж ј е. Нрости коњаници нек су наоружани кратким шешанама, ад мањега кадибра, да би се могдо понети више Фишека . а да опет небуде много терета у Фишеклији. која много смеће и пешке, а камо ли на коњу при касу. Десетници и ОФицири да нмају по реводвер. иди бар по два дака пиштоља у појасу, (добри су и турски, они помањи). Осим тога сви да имају по једну о рамену сабљу, које је много боље, нег о кајишу, јер је згодније при узјахивању и сјахивању:. а и при двизању пешке несмеће. Корице ових сабаља да су дрвене па кожом обшивене (као код турских иди морнарских); боље су од гвоздених, нехрђају, и нетупе се сабље у њима. И није нуждно, да је то каква велика туиара , која само руку мори и бајаги пдаши, а њоме се иосећи неможе. Ократна сабља, не одвећ крива као босанска пала, врло је добра. А још је бољи нож, начињен подугачак и удешен за ношење преко рамена, па са згодним бадчаком, као у черкеске сабље с простим браном. Корпа на бадчаку нетреба, јер песница у боју нетрпи већ рука. — Кад коњица, особито ноћу, пође упатроиу, иа сабље гвозденаре зазвече, то тодико исто значи, као да нас је непријатељу какав шпијун проказао. Гтрој и подслсње. Данас се строји коњнца још свуда у две врсте. Но кад иредставимо себи задатак данашње коњице,