Vojin

195

Егзерцнр на коњу треба да има стројење ситних делова по један и два, и из ових Фронтусвак}' страну, водну (десну и леву) колону, из н>е опет фронт у сваку страну. За чету ваља још и ескадронска колона и водна по ескадронима; и из њих опет Фронт у сваку страну и свакојаку промеиу. П Р и сјахивању и узјахивању, безпарни бројеви (први и трећи) иду напред; а кад они имају само да сјашу, онда други прилазе напред и приватају коње својих другова , па онда први број стаје у прву, а трећи у другу врсту пешачког строја. Пешачких стројева такође нетреба много, н.п. за чету маршевске колоне простим и двојним редовима , водна колона и из ње Фронт у сваку страну. У пуку још и четну колону и из ње Фроиг. Промена фронта нетреба; то ваља постизавати увек изменом, т. ). у ту страну, куда се хоће други Фронт да образује, нек се друго оделење пошље. Но најглавније је да знају ови јашућу пешаци, да се добро и брзо расипљу у стрељачке низове, (у ројеве, гомилице десетничке, боље, него у „парове"), да нраве кругове, да у томе наступају, да Фронт промењују и измењују, да из тог положаја брзо уседну на коње и опег при потреби брзо сјашу итд. За овај посао ваљало би имати оваке трубне знаке: сјаши, расипај се, напред, пали, стој, збор, строј кругове, јаши. Ови знаци треба да су што простији и краћи. За нашу коњицу врло би нуждно било навикавати је и учити, да у мах построји Фронт у ма коју страну и то из највећег нереда и растројства, па било пешке ил на коњу. При маршу ваља је навикивати да може јахати или пешачити у нешто раштрканим и неуредним гомилицама, задржавајући свако оделење своје место, у колико је то могуће; да се из таквог нереда могу постројити, а често одма и пре построја сјахати и борити се пешке. Т. ј. нашу коњицу ва-