Vojin

197

на Петки . на Милајници, на Бањи. око Неготина и друге. И у славној битцн на Мишару, овакав изненадан напад крунисао је битку најсјајнијом победом. Осим правих напада , коњица чини и привидне, који су, особито за овакву коњицу, — јашуће пешаке —, од големе вредности. То су напади, које козаци врло често употребљавају, т. ј. учине се, као да ће нв непријатеља да јурише, па чим овај пође на сусрет, они се окрену натраг, као тобож да беи:е, а кад се непријатељ окрене враћати, они опет за њим. Тако га море и растројавају, а често и увате с леђа, или другом ком оделењу начине, да га уједанпут спопадне и побије. Други пут пак овимга р.аздраже, те непријатељ пође за њима, и — падне на заседу. Кад ова коњица пешке ради, онда се она само брани, као год на коњима само напада; овако она у себи сједињава обе природе: одбрану и напад. Само по крајњој нужди, и у особитој згодној прилици употребиће она своје сечиво пешке и то само против пехоте, а то ће бити она прилика, кад се дође да борба буде више него напад и одбрана, т. ј. кад је гушање као у борби око каквих зграда, или при изненадном нападу на непријатеља у шуми, или у теснацу, ил иначе по каквој врлеги, уопште где се с непријатељем измешамо. У том ће случају пехота ова бити у преваги са својим кратким сечивом над непријатељском дугом пушком с бајонетом, као што видимо то у борби између грчке Фаланге и римског легијона, између Швајцераца и немачких ритера, између Црногораца и турских низама сто пута итд. Иначе главно дејство пешке биће одбрана , употреблење пушчаног метка, пошто дође до неког места и сјаши, било да брани мост, теснац, шуму итд. или да у клисури нападне на какав непријатељев воз, или да пред или за непријатељем начини брзо какву засеку и да заседне, да га препречи, итд.