Vojin

205

Прост коњсшш требало би да научи јахати, егзерцир пешке и на коњу, борење нозкем и гађање пушком; преко зиме бар три пут недељпо држати школу и изучити га да уме читати , писати и рачунати, да разумева штогод о коњу и његовим најобичнијим болестнма, тако исто и о кову, да зна у главннм цртама устројство војске , а поглавито коњице, администрацију једног ескадрона и историју и геограФију србску. За „ подофицире " завести школу па да нм се предаје мала тактика , нешто од алгебре и геометрије, површно од ФортиФикације пољске, да уче укратко практичну геометрију и цртање, тедаби бар најпростији крокиј могли начинити. Осим тога у тој школи ваљало бн да добију појма о физики и кемији, и да прилично знају хипологију. Најпосле да им се предаје општа историја и општа геограФија врло укратко, а историја србска и геограФија Србије опширно. Јер ће то да буду доциије народни водници, а у другом позиву мозкда и веће стмрешине. — И у грађанским школама, умалим гимназијама (полугимназијама и првим разредима гнмвазије) ваљало би завести, да се уче војничке науке овог степена „подОФицирских" школа. Па кад такав ђак одслужи у војсци 1 или 1% годину (да се угхозна боље са егзерциром и војничким редом), онда може и он, као и „подоФнцир" по положеном испиту да постане воднпк у народњој војсци. —• Као што рекох ова школа радила би зими , и тад би се и у јахању обучавали; лети пак употребити време на практичну службу: егзерцир, логоровање , биваковање , пољску службу, маргиеве , маневре нтд. Ескадроници и веће старешине морају бити људи од већег изображења; они треба да су опремни онолико, колико се досад од „ђенерал-штабних" офи-