Vojin

221

Победе, које су те пруске војводе изборили, а тиме и љубав свију војника и свега немачког народа задобили, побудиле су ненавист код некојих ђенерала и днпломага у главном квартиру. После пак Наполеонове иобеде код Дран;ђана, почели су се бринути многи ђенерали и дипломати, па и сами владаоци. Познато је, у какво је особито расположење пао био заповедник северне војске Бернадот, кад се држало, да Наполеон војску креће на бој час к њему, час к Блихеру. Он је одвише држао на душевнупревагу свог старог господара и учитеља Наполеона; „Вас ће сатрти ваша уображеност и ваше високоумље" говораше он прускнм ђенералима, који , по несрећи, под њим бијаху; „ја нетреба да мнслим само на бој, као војник, ја морам и на даље да рачунам, и несмем претриети никакав губитак" Гнајзенав о њемуовако вели: „Како се Француски цар шведском принцу покаже, он се одма збунн". А осим тога, било је у главном квартиру савезних владаоца и л>удн, који су билн од Наполеона подплађени; у пруском паки аустријском двору постојала је нека Француска партаја још од пре 20 година. Та господа (и госпође) умелн су да нацртају истннитог Наиолеоновог генија онако како треба. — После победе код Кулма и Ролендорфа, буде из главног стана у Теплицу издана заповест победитељу код Кацбаха Блихеру, да одма с војском иде у Чешку, и да се споји „с великом чешком војском." На шта је ишло то? Да ли су Штајн и с њим Александар то мислили, да ће Блихером и слеском војском охрабритн трому чешку војску, и да ће и на њнх пређи одушевлење народног поноса код Пруса, и победама узднгнутог духа код Руса ? Или је био само страх владаоца и њнових дипломата, који су тражили да се обезбеде од душевног надмоћнја Наполеоновог превагом војних маса, збијених на само једном