Vojin

220

род пошао на смрт за отачанство , за слободу, за част народну, и да се непријатељу и угњетачу свом освети. Очевидац један овако говори: „и на самртној постељи весело изгледаху борници, који бијаху под заповешћу Блнхеровом, Клајстовом, Биловом и других њиових сувременика." То су били смели, одважни, и решителни заповедници, којих је поступање личило на бујну олујину, као што је тадау немачком народуибило,икојесуодушевлење они разумели и умели га пробудити и у онима код којих јошге небијаше, и да их учине готовима за „ напред " па ма куд и како. Шварценберг није био такав. Њега су истина владари на састанку свом назначили за врховног заповедника, ал је то само по имену било. Операцијонски план, који је био усвојеп у главном квартиру у Трахенбергу, нмао је у себи само први положај савезних војска на ратном попришту, који су савезници наумнлн били да заузму, кад примнрје истече, са својима трима војскама: чешком, слеском н северпом. На том плану, који је 12. Јулија одобрио цар Алексанцар, краљ пруски, и цар аустрнјски , није радио поглавито Шварценберг. него Кнезебек. Кнезебек и руски ђенерал Тол били су с Бернадотом у Трахенбергу, куда се дошли и цар руски и краљ пруски са многнма дипломатима, све на предлог цара Александра, т. ј. Штајна. Бернадот бијаше довео собом и шведског ђенерала Левенхилма. 12. Лулија био је овај план начињен и примљен. Дакле прво пре оних великих победа пруских народиих борника под Биловом, Таденцијеном, Клајсгом и Блихером; а друго, и неузимајући те победе у рачун, на које трахенбершки план није имао никаквог уплива, остаје у ствари тода никад неби дошли ни свршили се они решителни бојеви око Липиске, да су се Блихер, Билов, Таденцијен и Клајст строго држали тога операцијонскога ллана.