Vojin

223

њавом топова свакад потврђавала чае, који је он у евојима распоредима увео. Шварценберг није био војвода као Наполеон, ал ни као Блихер; он је био сасвим другојачиј. Његов начин ратовања био је методан, — не женијалан као Наполеонов , нити брз и одважан , а опет с рачуном као Блихеров и Гнајзенавов. Његово је ратовање било сувнше устручно, смотрено, предомишљајно и лагано, при свем том, што је био у најбољој мушкој снази , — 30 година млађи од БлихераИначе је био човек елегантан, као што је и провео већи део н:ивота по дииломатским круговима, него по војничким логорима. У бечком двору он је вредио и као добар дипломат. Док се као посланикбавио у Паризу, и Наполеон је о њему потврдио оно, што су бечке госпође и бечка господа оњемудржали, т. ј. неки: да је Шварценберг био врло леп човек, с меланколичким црним очима; други пак: да је добар и мудар, међутим и био је у опхођају врло миран, благородан, пријатан, и никог није вређао, и волео је свакад да пусти другог да какву ролу игра него сам Да је Шварценберг био човек сасвим љубазан и поштовања достојан као Аристократа, то је истина; ал је ито истина, да је Наполеон одликовао оне стране посланике у Паризу, које није држао за какве Таљеране, дакле за мајсторе у политици, т. ј. одликовао је оне, који му нису били опасни. Да је пак Шварценберг био добар војвода, неки су судили по томе, што га је Наполеон захтевао од бечког двора за главног заповедника аустријске војске против Русије 1812 године, и што му је тад поверио и један део своје војске, којом је Рењијер заповедао. Но Наполеон је оставио био њега у резерву. Па тај поступак Наполеонов непоказује да је он Шварценберга држао за врстнога војводу; него је Наполеон то зато чинио, што га је држао за онак-