Vojin

224

вог, какав је и био, т. ј. да је Шварценберг био дивећи се поклоник наполеоновој државној и ратној вештини. Шварценберг је био обасут свима почастима од великог Наполеона, највећег ратника свог а можда и свију векова. Да та почаст, коју је Наполеон чинио Шварценбергу, није могла њега начинити победним ђенералом над својнм сада противником Наполеоном , био је убеђен бар један човек у главном стану савезних владара. То је био Генц. У 1813 години, док је Генц овако веровао, говораше он при последњем већању, тако о Шварценбергу, али тајно и кришом, само својим повериицима. Ћутаоје јавно зато, да неизгуби своје место и свој сјајан живот, а већ је био продао и душу и те.чо оној партаји , која је тежила да свет за један век у натраг крене. Шварценберг није познавао патрнјотичан полет Аустрије у 1809, исто тако као ни Метерник. У нругу његовом говорило се, да је побуна у Тиролској за цара, био хрђав знак." Штајн пак световаоје аустријску владу још 1810, „да учевне заводе у Бечу поправи, да одбаци систем издаје и шппјонства по земљи, да позове натраг уАустрију врстне немачке мужеве као Шена и Нибура, да подиже слободу јавног живота и дух ратоборан, да народ изучава и изображава према духу времена , да војничку вештину и науку шири по народу још у школама, — а не да чини, као да Аустрија хоће да спречи напредак људског душевног развића, и да га убије својим плашљипим гуторством." Партаја Метерникова и Шварценбергова смешила се тада на савеге племенитог Штајна , које и данас сваки иоле поштен и паметан Аустријанац мора држати за свете и пророчке речи. Само тако, као што је тада рекао Штајн, могла се Аустрија развијати у својој унутрашњости и ићи упоредо с осталим државама; само је тако могла Аустрија с осталом Немачком да остане у свези душевној и јединству