Vojin

233

I

дакле морао држати, да су рајнске трупе, које је са собом водио. непоуздане. Ал он се с правом ослаљао на необичну убојитост својих Француза. Онихјевидео, како се храбро као и новорођени боре после најтеншх утруда, само на неколико његових ватрених речи. Те очаравајуће речи могао им је изговорити и под зидинама Липиским, и они су ту његову веру на том месту и оправдали. Оп је још рачунао на превагу свога Генија над способношћу главног савезничког стана. особито по најновијем искуству. Он је веровао и држао у невидну силу и моћ, у коју је веровао и његов идејал, велики Римљанин Јулије Цезар, веровао у своју звезду, — у срећу. Као што је Наполеон и имао обичај да каже после каквог губитка: „Моји Французи и моја даровитост нису ме у боју остављали, али моја срећа." С ватром од 1000 и више топова одпочела се битка. Очевидци о том дану овако говоре: „Наскоро се нису могли чути поједини пуцњи топова, прозори су свечалн па Липиским кућама. — земља се тресла." Најстарнји борници и ратници неопомињу се тако ужасне и непрестајие грмљаве топова." Ђенерал Клајст узме Марклеберг на јуриш са својима Прусима, и нешто Руса и Аустријанаца. Његов први јуриш био је тако силан, да Пошатовски буде далеко иза села изагнат; ал се ту Французи уреде умноже и истерају Прусе из села опет. Марклеберг поста место најужаснијег крвлења. Четири сј г пута Пруси улазили и опет излазили из села. Ту се борило мушки, и при свој неиријатељевој преваги, Клајст одржи Марклеберг. Но и акосумуПруси тако одушевљени били, опет немогаде продрети у Вахаву, јер му је помоћ оскудевала. Ои је препатио, гато и друге вође, што и принц Евген , победитељ код Кулма, а зато тито је прво распоред чешке војске био погрешан, Војин , I. 13. 19