Vojin

232

другојачије било, кад против њега неби стајала таква раздраијеност народа, макар да су савезници имали још једанпут толикј војску,. колико сад имају, и које воде војводе без вештиие и идеја. Ово хрђаво расположење Наполеоново показивало се час у сетној и ладној смућености, часупламтећој раздражености. Да то није узнемиравало поглед јунака, који бијаше бисгар и оштар да распозна и људе и околности и положаје , он би још 16-ог био иа повратку к Рајии, место што је битку примио. Он је још имао времена, да попуни и накиади губитак у људма и материјалу , што је изгубио при поврату из Русије. Разлика у стању између његове и непријатељске војске била је голема , особито после несрећних бојева оних његових ђенерала, шго бехуна север одаслати; и та је разлика била толико голема, да је његова даровитост иије могла свуда да изједначи. Његово је војинство ишло од Дражђана к Липиској изгладнело, бледо и издрпапо, већи део босо, изнурено маршевима, глађу и биваковањем по хрђавом времену, -— ослабљено и душевно и телесно. После победе код Дражђана могао је Наполеон у поиоситом одступању да води ово војинству у рајнске нределе, којн још нису били исцрпл.ени за рану и другу негу. Он то није чинио; он иије више ценио низашта човечији живот својнх Француза, као што је и толике хнљаде рајнских савезника жртвовао само за љубав својој гордости. Још 8. Окгобра писао је краљ баварски Макс принцу Евгену, краљу неапољском, који је и њему и Наполеону био рођак, да он оставља Наполеона. и да данас подписује објавусавезницима, да пристаје уз њих. Тако је Наполеон, још пре доласка свог у Липиску, дознао од Евгена, да је од њега одпао његов иајјачи рајнски савезник, но које је предвидео још у Августу месецу. Он је