Vojin

из миланобца у неготин

43

би ое за кратко време подигла лепа варош, и ми би имали па томе месту лепе и красие мале Млетке. У исто време то острово затвара најужи теснац ду»авски , и много би дакле лакше било у власти држати га, кад смо и с кућом на острову, него кад би поради тога морали тамо л>уде одаслати. Према острву на нашој обали видели смо римске развалине, каквих је морало бити и на самом острову, н тако показује се, да ова наша мисао не само да није неуместна, него је оправдана и својом старином још од римскнх времена. А Римљани , ствар је у целој Европи призната, били су много вештији у бирању места за насеља, него икоји позднији и садањи народ. Међутнм вал.а нам приметити, да на простору од Гребеиа (то узано место на Дунаву) па до Поречке реке ннје главно насеље римско било на том острову и према њему, него на другом месту. Рпмљаии су укек тражили довољно места за своје пољске и грађанске радње : а ту су биле само као неке страже. Кад смо споменули Гребен, онда да и о њему коју рекнемо. То је једиа око 15 Фати вксока гола стрма искидана мраморска стена, која далеко у Дунав улази и стешњава га. У подножју његовомвири зрео црвени мрамор, (онакав као што је ф руш к о г о р с к и) , који би се одма и лако израђивати могао, само кад би било предузнмача. На оној дрЈ г гој страни Дунава уАустрнји обала је исто тако од мрамора, и тамо већ нма ваде и тешу мраморске плоче и полуге. Како је на Дунаву, то пренос, за у Београд бар и друге наше вароши које су крај воде ? неби био тежак, и мислимо, да би се преду зеће могло добро наградити, да би трговина с тим артнкломкормстна бнла, н неби морали толики новац давати у Аустрију за нлоче, крстове, басамаке итд. мраморне. Међутим радња око тога нетребује Бог зна коликих жртава почетних, него одма чим се у посао узме?