Vojin

122

0 МАИЕВРАМА У0Г1ШТЕ

војнике натшнути, да у бојном поредку (раншреним Фронтом) маршира^у дуго само на неравним и кршовитим пределима; тамо треба да се производи четно и баталшунско учеп.е; тамо ће се увидети , да ири маршу са Фронтом жпе равнање , но општа дирекцша од важности. „Одузимајући војскама што је су„вишно , боље се учи оно, што 1е иотребно" каже Монтекуколи. При маневрама у мирно време трупе се не уче: ни маршу у Фронту трчећим кораком; ни бежању натраг ио вољи вомандира, да. се скупе и построје око заставе или око добошара , кога 1е каиетан или полковник неколико стотина корака нозади наместио. ШтетенхоФен 1е (1792 год.) код Монса построто сво1 баталшун у нереду бежећи, трчећи сам натраг, да усади заставу у земљу, око коге се баталшун ностројио на лини1и, на његову команду по водницима означеноћ Тим начином пошло 1е и Не1у за руком, да при уступању из Поргугала (12. Марта 1811 год.) прође кроз тсспац код Радипха. Послао 1е нагаре стари1е ађутанте, воднике и заставе назад, па кад су они означили линше, команду1е трупама „на лево-круг; трчећим кораком — марш! 1едан савојски баталшун построио се (1849 г.) код Новаре око заставе, ко1у ге заставник неколико корака позади у земљу посадио. Бижо вели: ;; 01ш полк 1е добро дисциплино„ван, ко1И по вољи свога заповедника бежати, стати, „и постро1ити се може". —