Vojin

0 МАНЕћРАМА

» УОПШТЕ

128

У целој Европи о користило се је-само шпемонтеско ново правило тим исвуством; глава о нападима и о збору у водној школи прави је узор (урнек) свега, што воГнику о томе учити ваља. При баталшунском учен.у не навикуГу се во1ници на марш и сто1 са добошким знаком; у битки се људски глас слабо чује. Често се маневруГе без ранаца; требало би да се то никад не догвђа. Руси, у мирно време на то навикнути, скидали су ранце ј битци, а Наполеон Је рекао својим во1ницима, да то никад не чине, јер вошик, кош се својим ранцем растане, никад га више видети неће. А кад вошици остану без ранаца, т. 1. без кошуља, чизама, конаца, резервенске муницте, а кад кад и без хлеба, видећете их, како оста1у болестни но шпитаљима, — како се разтрчу по селима и око привоза других корпуса, да набаве ствари за живот им нуждне. Како ћете онда да сачувате ред и масу?!? ТТшемонтески артиљеристи не носе ранаца, него их веишу о кола (карама); то нит 1е зло, нит 1е каково изузеће; тоиџи1е се не одвагају од свошх топова и кара; то би изгледало као кад би пешак обесио ранац о иушку. Не уче се вошици, да попуњују места мртвих и рањених; или да заузима1у места погинувишх вођа. Код артиљерије ради се већ тако. 1едном реч1у: војници се не привикава1}' нереду, што би требало упражњавати таким начином, да им буде ствар обична она1 неред, коЈи се у правоме рату избећи неда. Вошици, том нереду непривикнути, мисле одма, чим опазе таласање, ко1е падањем мртвих