Vojin

I.

0 МАНЕВРАМА УОПШТЕ

143

маГу куд-камо, него насрћу на њу. Напротив, кад 1е Фронт кратак, а расто1ање између кара довољно велико, коњи ће про1урити кроз та растања. Препречите, да у време боја рањени се назад не носе. Тим се маса слаби , боша лишиа постате ређа, а страх се често под милосрђем скрива. Треба три човека здрава, да однесу Једног рањеника. Код Новаре видео 1е 1едан од мотх пргпатеља , где четири човека носе петог здрава здравцата. „Пошту1 оца и машу, ако хоћеш да на земљи дуго живиш" одговорио је маршал Брисак 1едиом ОФициру, ко1и Је у очи (дан пре) јуриша одсуство захтевао, да посети умирућег оца. Зна1ући, да му се во1ска састош из младих војника, Наполеон 1е код Ваграма нарочито заповедио, да се рањени до окончања бо1а оставе онде, где падну; а код Седимана у Мисиру (Египту 1799 г.) рекао 1е Фри1ен сво1им вошицима „ако сам рањен, остав'те ме онде, где иаднем, за сад 1е дужност ваша да се борите. Вошик то поња. У рат се не иде, да се живот сиасава, но да се гине. Бошм се задобива све, а губи само сумораи живот. Скупоцена Је бојна слава; Французи су платили сво^у са животом од шест ми ■ лиона сво1их грађана, погинувших у ратовима од 1792 иа до 1815 год. — Тек но окончењу битке наста1е ираво за рањене, да се негуЈу и лече; а њин прави интерес и 1ест, да са 1едним рањеним не сту1Шу ио три здрава во1ника из свога реда. „Иашрва 1е нотреба , да се одржи нобеда; — рањени побе-