Vojin

142

0 маневрама уопште

коњу у главу, јер коњ жестоко рањен непада на месту, ако нше погођен баш у мозак. Умножењу врсти у кари није дакле механички отпор повода дао, него морално осматрање. Ако ћете, да вошик сто1и чврсто и сно1Шно , потребло му 1е убеђење, да има довољну нодпору иза себе. По том би дакле бадава било строшти кару од више но четири врсте. Француско и пшемонтеско правило поставља офидире у средину каре , — Аустршско и енглеско у фронт (врсту) а четири капетана — командира иза четири стране. Први начин има сво1 разлог у томе, да и људе лакше надзиру, а други у томе, да прости вошик вндећи свог ОФицира, спокошше стош на свом месту. Истинитост овог другог разлога тако 1е 1асна , да стрељачко правило , по ком официр сто1и на 80 корака иза во1пика, ипак за случај, — кад се линиЈа под непршатељском ватром постро1ити има прописује, да ОФицир чете има у линшу пр иступити рад одржања вошика на своме месту. При таком поступку нетреба војнику обзирати се, да се увери о присуству свога ОФицира. Ови разлози, не спомињући онога: да баталијуи, ком су сви официри на једном месту скунљени, лако би их изгубити могао, 1ер их неколико артилери1скпх метака порушити може , решавају, да 1е аустрикко правило боље. * Ратно начело осим гога означује, да 1е боље строЈити више мањих, но 1едну велику кару. — Цри коњичком 1уришу само су они коњи оиасни, ко1и се налазе спрам Фронта каре. Ако 1е кара дугачка , и без сваке продазс целокупна , устремљени коњи не-