Vojin

0 МАНЕВРАМА. УОПШТЕ

147

коње савлађавати, и проча, па кад буде смеон и кидисав 1ахач, онда ће бити и добар руковатељ са оруааем. У ескадрона ће при хуришу равнање остати исправно, 1ер пе пдашећи се личне борбе, коааниди ће пазити, да не поремете или не разтргну за1единост масе. Тек они војници имату ноуздање у се, који су вешти и окретни. „Осматрајући једноч Се1длидов иолк, Фридриху „великоме беше криво, што 1е , падши с коња при „екзерциру, много во1ника помрло. Се1длиц му врло „хладнокрвно примети:" ако будете за сваки улом„љен или укривљен врат толико викали, ваше вели„чанство не ће никада имати неустраиших вотика, „ко1е за рат потребу1ете" 1едиа од милих забава тог смелог коњаника беше, да калопом јури између крила ватреног млина, кад су се натбрже окрећала. И као ђенералу беше му та забава 1оште мила. Он 1е поднукнуо Фридриха великога, те 1е први укипуо коњичке паљбе из линше, н коњица се више нше занимала, него са еквитацшом. Како год нехоту, тако и коњицу брзи ход у цедокупности путовања мање уморава. Зашто се дакде не би усво1ио инглезки кас, кош коњанику мање досађу1е, но обични кас? Са инглезким касом у походу могао би се избећи непрекидни спори ход. При нашем т. 1. обнчном касу прибор се коњаннчки одвећ дрма и слаби, а чакшире и панталони брзо се поцетну око колена. У кратко „полк, ко1и може да кари1ером јуриши „преко хиљаду метара, а да не поремети равЦа.ње, 1 10*