Vojin

0 ЖЕЛЕЗЊАЦИМА УОИШТЕ

49

А и питање, на кога је радња пренесена, нема никаква утицаја на то разликовање, почем како држава, тако и приватан, ком је држава то дала, у радњи врши само право које свакоме укуп припада. Разлика је више у томе што је у првом случају држ. ава, а у другом приватан човек господар од пута. Под речи државин пут разуме се дакле: 1. Случај, кад држава на земљишту, које њој нрипада, и о своме трошку нут начини, или га нравно задобије и но њему ради. 2. Случај, над држави припада само пут, а радња се да трећем, (ириватном, или дружини каквој, или Другој држави). Иначе је пут приватан па и онда, кад је само пут ириватан човек начинио а радњу тера држава или одма од ночетка или доцније на њу нређе. Што држава, на и ако некад са знаменитом сумом, бива уделник у капиталу, на прилику узимањем неког дела акција (као што Пруска нри већинн приватних путова са У 7 капитала) — то ништа немења природу пута, јер ту држава излази само као уложник (акцијонар), аЛ никако као задругар, ночем својина ирипада само задруги, дружини, која је предузеће одпочела. 6. Државни иутовп уоиште. У односу на државне путове припада држави: 1. Право грађења и при томе нуждне ексиропријације, силом њеног регалног права; Војин, годинд Ш. 1800. мискц фкбруарије. 4