Vojin

ВОЈНИК IIЛ М4РШУ

па 1>еју се посие тако владати, да ми иишта више дознати иемоЈкемо. Из овога се види, да наши наиред истакнути Л УД И морају за одговарањв имати два знака, тојест: „виде се поједини људи од стране непријатеља, или 110 ДРУ го ј каквој околности даје се мислити, да је непријатељ близу", — и „виде се повећа оделења. Сви стрелци или ти патроле од наших опрезних оделења дужне су, да ове знаке шиљу својој трупн назад, и само вође (виопе могу наредити, да такав стрељац или стражар или патрола натраг дође —• опет позвана знаком неким — или ће друга патрола ићи њој, или напоследку сам вођа да отиде там,—те да узазна шта се видело или приметило. Еуде ли пак нуждно, да нам дође натраг и о нечем јави сам оној; који је шта упазио , онда је он дужан , да се тако провлачи и крије , како га непријагељски стражари никако угледали небн. Сва ова јављања, рапортирања, морају бити јасна , сасвим истииита и кратка , и у њима само оно точпо да се назначи, што смо сами видели или чули, при чему се ваља чувати да непретерамо штогод. Ако јављамо да смо неиријатеља угледали, онда морамо назначити колико га има, каквог оружја, одкуд долази и куда иде. Ови нзвештаји и рапорти са мртвих стража имају у рату неоцењену важност и сваки војник дужан је да их проучи што темељније. Колико оваке ствари изгледају по неки пут као ситне и маловажне , толнко су више у рату озбиљније и значајни.је, и нема прилике, кад се ма у колико смеду преиебрећн. Ако настану боље прилике, ми ћемо се радовати што Кемо нашој војничкој публици моћи дати у руке к њигу,у којој су, поред других ствапи, и ове најбоље разложене и примерима осветљене. КњигаЈе давио готова , али — морамо чекатн на боље прилике . .. Др.