Vojin

18

корист из примкрл

заклоне од ока неиријател.епог те да недозна ни величину, ни правац итд.,—а с друге стране опет да се из све снаге попашти те да то исто дозпа о непријатељу. Под дознавањем и докучаван»ем о непријател.у разумемо даље сваки подозрив појав, који се опазити може. То пак чине појединце изаслати стражари од опрезних оделења, и они одма јавл.ају свом старетинн чим пјто упазе. Но неваља мислити, да је за јављање само ако непријатеља видимо, него све, ио чему можемо познати и иомислитн да је непријатељ близу као на ирилику, ако чујеио пушке ил топове, ако се чује топот од коња ил кола, или ииаче каква вика , ако видимо да се диже прашина , ако угледамо ватру или севање и бљештање оружја, ако видимо траг по снегу или ио блату или по росној ливади итд Овакве гласове доносе увек они, који су што упазили, а не да се шиље с једног на другог, јер онда често или се у казивању претера или штоважноизостави или негито наопако свати итд. Да лн ће пак они часком своје место да оставе те да неком оду и кажу, или ће само знаком да јаве да су штогод приметили, иа онда дал.е да чекају, то све стоји до посебног наређења старешиие и вођа. Често трчкарање тих стражара тамо амо поради јављања, замориће људи толико , да доцније нећеју бити тако ревни у служби и дуиЈности као у први мах. А из тог могу изићи и друге незгоде. 11ама је на прилику у овом ил опом случају миого за тим стало, да од појединих непријатељских натрола штого Д дознамо, а да опе опет неувиде и непознаду, да смо их ми вндели. Пођу ли дакле толики на једанпут натраг да јаве што су опазили, онда те непрнјатељске патроле могу закључити да смо их видели,