Vojin

ВОЈНИК НА МАРШУ

23

видети код Шапдетена и старог брда, због чега ваљало би, да господии ђенерал неиде на тамо, те да неизлаже сноју војску а и град сам." —■ Ал ђенерал иопет остане при своме и мишљаше, да сган може остати, те да обмане непријател.а, и — заповеди напред. На пољани код Албахте сукоби поменута авангарда једну омању непријатељску стражу, коју сузбије и погони. Она узмицаше к Шапдетену и привати је пове^е нешачко оделеље, које је држало један оближњи теснац. Пешаци и стрел»ци одма јуначки нападну, али тек после »кестоке борбе заузму га, јер су га исто тако јуначки и бранили. У то пристаса и овострана иоњица и пође за устунајућим непријатељем. Али тек што су нешто мало с оне стране одмакли, а непријатељски стан, који је врло близу био до теснаца, поздраки их најживљом ватром из топова. Онда авангарда добије заповест да оступа кроз исти теснац, које пак небијаше лака сгвар, јер непријатељ са свом силом нагињаше напред. Коњица најпре прође, а баталијун нешачки бијаше острагу и одбијао је насрћућег ненријатеља тако ладнокрвно и одважно, да тај ништа немогаде даучини, ал је и баталијуи изгубио доста л.уди. Иза теснаца ђенерал Килмансег заузео је био врло вал>атан положај, да приваги своју авангарду^ и остало одступање било је у непрестаној борби с непријател.ем.—„Никад у мом живогу", — говораше мајор Монкевиц —- „иисам видео лепшег одступања, него тада, и мора се прнзнати, да је непоколебљива ладнокрвност ђенерала Килмансега, иако је тако несмотрено поднгао се био, и његова бистра прегледност, опет врло добро искобељала се. Непријатељска многа коњица више је пута покушавала да упадне у пехоту, али свакад узалуд, и иајпосле мораде да