Vojin

довро употревљг.на опреза

одустане, и непријатељ се задовол»и да наше одступање само топовима прати. Наш губитак износио је 400 људи. 3. Бој код Вајлбурга 1792. Кад је Новембра месеца 1792 хесенспа војска, која је припадала још пруској рајнској војсци, позвата бииа из Кобленца ') натраг у Марбург 2 ), пође она преко Вајлбцрга, ка Гисепу. Истина знаио се, да су Французи од Мајнца продр.ш би.ш до Франкфурта, ал се опег мислило, да нећеју бити од н.их узнемиравани. А и једно оделење хусара , које је сасвим напред ишло, ненаиђе до Вајлбурга иа ништа подозриво. Па исто тако и тамошњи поштар увераваше ОФицира од тог оделеша, кад је овај 4. Новембра у то месго стигао, да у околини нигде се ништа још о непријатељу докучило није. А пошто је то оделеше ваљало још 2 сата даље до Филипшгајна да иде, те да ноћиште спреми , то ОФицир нареди марш к Филипгитајну и нечекајући на стрелце да дођу, као што му је бнло заповеђено. Од Вајлбурга пут се у окукама пење уза шумовито брдо иа левој обали Лане. — На врху тога брда има на левој страни пута голема зндом ограђена градина неког племића. Ту у тој градини, извештен од својих шпијуна, да та хесенска војска иде, наместио је био француски пуковник Хушард добру заседу, те да је онако у маршу пренадне, дошав са 1200 људи од сваког оружја и са 2 топа још преко ноћиуочи 4. Новембра од Вајлминстера с највећнм тајом. Хусари, мислећи , као што им је и речено, да т УД а У близу нема никаквих непријатеља, ишли су ') Врло јак град пруски на Рајни. *) Курхесенска варош с универзитетом, у областн горње Хесенске.